Бела и од свиле – Радинко Крулановић
Беше сва бела и од свиле
и снова којих нисам могао да се сетим.
Не знам да ли смо се срели,
али као да се сећам њених руку
и осмеха у којем су се гнездиле искре.
Помислих да је песма
која дану даје белину.
Баш као да је рођена
од речи које сам за њу чувао.
Зар је то жена коју цео свет воли
или грех који пркоси љубави?!
Боже, нека све буде спашено
и нека све буде лепо,
па био то грех или страст,
или нека све буде моје распеће,
ја издати нећу Твоје име
и нећу те се одрећи…
