ГОГЕН – Анастасија Чернова

Анастасија Јевгенијевна Чернова је рођена у Москви. Дипломирала је на Књижевном институту „Максим Горки“ и завршила постдипломске студије на Московском државном педагошком универзитету. Докторанд је филолошких наука, члан Савеза књижевника Русије и нашег Књижевног клуба „Прво писмо“. Прозни је писац, књижевни критичар, публициста, истраживач фолклора и стваралаштва руских пјесника средине XX вијека. Аутор је осам књига, укључујући двије збирке прозе: „Авион је пролетио. Приче и повијести“ (2012), „Вјетар са прашњавих путева. Приче и повијести“ (2017), четири књиге за дјецу и младе: „Велике кнегиње Романове – праве руске царевне“ (2022), „Авантуре Солинке“ (2023), „Достојевски – стручњак за људску душу“ (2024), „Свети Лука – исцјелитељ тијела и душе“ (2024), двије научне књижевне монографије: „Долина дјетињства. Лирика Николаја Рубцова: Националне слике и симболи вјечности“ (2018), Лирика Николаја Рубцова у контексту руске народне традиције (2024). Чернова је аутор више од 80 научних публикација, као и састављач 6 научних и умјетничких збирки. Међу њима су збирке које је објавила издавачка кућа „Слободни луталица“: „Мистерија васкрсења.“ „Приче и размишљања савремених писаца“ (2019), „Чекајући чудо. Божићне и светачке приче“ (2021).

Главни је уредник часописа „Саће“ и водитељ истоименог књижевног клуба.

Члан је Комисије за стваралачко насљеђе Н.И. Трјапкина у Савезу књижевника Русије, члан жирија књижевног конкурса „Љето Господње“, који организује Издавачки савјет Руске православне цркве; Сверуског отвореног омладинског књижевног фестивала названог по А. Л. Чижевском; међународног конкурса савремене умјетничке духовне литературе „Молитва“; међународног фестивала духовне поезије названог по Јевгенију Гусеву „Покровска свијећа“; фестивала „Олтар отаџбине-2024“.

Ванредни је професор Катедре за књижевност на Московском државном технолошком универзитету „Разумовски“ и Катедре за филологију на Перервинској богословској семинарији.

Одликована је медаљама Светог Епифанија Мудрог, Николаја Рубцова и „За рад и заслуге Перервинске богословије.“

Добитник је међународних и руских књижевних награда.

Бјеше касно вече, хаљине су лепршале,

Свјетлуцајући у пригушеним свјетлима кафеа, ту

Новембар, њежност, мало среће

Само мало – па, као у сну.

И црни вјетар је летио у круг

Прашина и мрвице заборављеног лишћа, ту

чинило се као да ће ово трајати заувијек:

Струјање џеза, флаута, Гоген у углу.

У танкој и бестежинској чаши

Чај бјеше врео, инфузија ђумбира,

И мирисаше на мед, на безграничну даљину

И свјеже борове иглице, док бродска смола дира.

Висока лампа бацаше сјенке

По јакни са јеленима и чизмама

И удаљено, љутито кључајући,

Сиве кише су лутале на вратима…

Са руског превела: Савва Радулович