Милутин Мићовић
Све је записано у бајкама. Сад нека пише ко их није прочитао. Ко више не умије да буде дијете.
Црква је призвала сваког да нађе своје лице. Зато се и љубе иконе. Лице надраста свијет.
Кад те остави остављеност видиш да постојиш захваљујући неком чуду које те превазилази. Које те зна.
Бити из коријена различит. Бити сам и са свима.
Мали лиричари, од малих јада праве себи и другима велике јаде.
Милутин Мићовић, пјесник, есејист, романописац, до сада је објавио књиге поезије: „Жива вода“, „Врата“ (двокњижје), „Кућа и Хлеб за путнике“, „Трагови будућности“ (превод на руски Андреја Базилевског), „Дан ноћ“ (избор из поезије, роман „Разорени град“ и књиге есеја: „Тако су говорили Црногорци“, „Писма из Уранополиса“, „Српски лавиринт и црногорски минотаур“, „Његош и савремена Црна Гора“, „Његошева Луча“, „Луче у тами Црне Горе“, „Седам кругова“ (поезија). Приредио је зборнике „Духовно и политичко биће Црне Горе“ (2002), „Његош наш савременик“ (2002), а као уредник манифестације Дани Његошеви приредио је четири зборника: Дани Његошеви од 2008-2014.; написао је предговор за Сабрана дјела краља Николе (2009), написао је и предговоре за прве преводе Луче Микрокозма, на руски и румунски језик (Москва, 2016. Букурешт, 2021). Аутор је предговора за двојезично издање (српско-руско) Његошеве Биљежнице (Београд-Никшић, 2019).
Мићовић је добитник престижних књижевних награда и признања: „Марко Миљанов“ (1992), Награде Библиотеке „Његош“ из Пећи, (1996), „Миодраг Ћупић“ (2018), Ордена В. В. Болотова (Русија, 2010), Признање Савеза писаца Русије (2014), Међународне награде Пор-тиле Поезиеи (Румунија, 2018), Медаља за подвижништво и мајсторство на благо руске литературе (Савеза писаца Русије, 2021), Печат Херцега Шћепана (Трг од ћирилице, Х. Нови, 2021) и државне награде „Мирослављево јеванђеље“ (2021), награде „Макарије слово“за ,,књижевно-филозофски опус високих етичких и естетских домета у српској књижевности и очување ћириличног писма“.
Предсједник је Књижевног друштва „Његош“.
