Одбрана нашег града – Миодраг Павловић

Ја имам наде за овај град
ја имам велику наду
ја имам град
ја имам јутро свакога јутра
али јутро моје наде тек долази.

Не јутро наде него јутро остварења
не јутро које долази но које траје врло дуго
не које долази но које само себи мења лик
лик велике наде, долазак овог града
ја имам ову наду сваког јутра.

Ја видим велику луку сјаја
талас мирисне магле, брод напуклог зида
ја видим луку са овога зида
са овог брода, са таласа овог ока
луку где ће нас дочекати наши двојници.
Не двојници него ми лично
први пут слични себи самима
не у лицу него насред мора
јер овде је лука, ово је зид сјаја
није брод ни напукло око двојника

Чујем љуљање стаклених спратова
тргове гонгова, долазак отворених врата
чујем љуљање цвећа на трговима
сусрет хеликоптера на спратовима облака
чујем гонг доласка
чујем отворена врата
врата на која улази то исто цвеће.

Јер имам наде за овај град
јер имали су наде за овај долазак
они пре нас и сунце изнад нас
за овај град, за овај грч
за ову глад времена и грч бремена
за облак новог лика. Јер имам наде
не само за грч времена
не само за спратове пирамида
не само за сјај доласка и гонг велике наде
за талас свитања и луку двојника
не само за пирамиде
него и за отворена врата
за отворена врата
за глад отварања
за овај град.