Очеви рукави – Шабан Шаренкапић
Никада ме драги отац није загрлио
Строг као безрукост
Од куће је
Одлазио увијек с палтом
Пребаченом преко рамена
Празни и пусти очеви рукави
Махали су црној земљи
Вриштећи
Трчао сам
За њим кроз махале
Барем да ме рукавом дотакне