Потом отићи – Миодраг Трипковић
Видјети земље, градове, цесте
У језгро дна потом сићи
Љубити све шумске невесте
Потом отићи.
У Плавој крчми вино пити
Да те запамте фићфирићи
Љупко се свему насмешити
Потом отићи.
Лутати ноћу као луда
Пољем где ржу коњи риђи
Не бити нигде а бити свуда
Потом отићи.
На пустом жалу у маховини
Спаваче бледе из сна дићи
Нека их чудом свет опчини
Потом отићи.
И животу не дати мира
Као месечар весело ићи
Срце од једа да експлодира
Потом отићи.
