Телеграм из Никшића
Пао је снијег и прекрио Виту очи
Слути невријеме као тамо неке
Није ми ни до чег’, снаћи ће се Вито
Ја бринем за једне очи предалеке!
Некаква студен прошетала градом
Би да се дружи, али нема с киме
Продужи ноћас, он је далеко
О, продужи и ти, мало, остави ме!
Фебруар је ноћас опет без капута
У грудима се нешто скупило, па стеже
Тако, због очију неких предалеких
Бива све теже, вјеруј ми, све теже!
Савва Радулович
ФОТО: Зоран Мићановић
