Тијана Вучетић

Тијана Вучетић је из Никшића, има 22 године. Студент је архитектуре у Подгорици и бави се вокалним извођењем етно и духовне музике. Воли активности које се тичу очувања традиције, нарочито игара и пјесме, па игра фолклор и похађа црквени хор. У слободно вријеме пише поезију.
Музиком је почела да се бави још у основној школи у склопу фолклора, а кратко је похађала и часове соло пјевања.
У међувремену је почела да снима и соло-пројекте. Своју прву пјесму „Мој голубе“ снимила је као Прву награду на такмичењу „Етно пјесма – 2015“, што значи још при крају основне школе. Затим још неколико студијских и аматерских снимака, а наступала је изводећи изворне пјесме и на неким градским, хуманитарним и другим манифестацијама. Радо учествује и на гусларским догађајима и, наравно, као један од најдражих позива издваја и Светосавску академију. Нова пјесма је дио ауторског пројекта „Где год пођем, теби мисли лете“.
Што се тиче поезије, како каже Тијана, расла је заједно с њом. Почетак су биле кратке, дјечије пјесме, које су касније расле до мало озбиљнијих тема и садржаја. Неки записи излазили су у „Свевиђу“, а повремено је неке пјесме објављивао и портал „Светигора“.
Када су у питању музичке сарадње, издваја нека, по њеном мишљењу велика имена и стручњаке из те области, попут Бранкице Васић Василисе (једне од најпознатијих извођача на Балкану), Љубише Павковића – дугодоишњег шефа Великог народног оркестра РТС-а, реп групе Београдски Синдикат и Данице Црногорчевић и др.

***

Оно што јесам кад ме нико не препознаје,
то будиш ти
зато што биваш
и постојиш.

Ништа друго не треба да чиниш
већ да дођеш,
само мало
уз мене да стојиш.