Арт клуб „Прво писмо“

Арт клуб „Прво писмо“ је једна свјежа прича, која планира да оживи све оно заборављено, али и да да неки свој печат у овом времену. Замисао самог пројекта је допринос култури на свеопште добро, а заснива се на афирмацији млађе популације, као и промовисању већ остварених, еминентних културних стваралаца из земље и региона.

Сама идеја подразумијева буђење и оживљање Духовног центра, као предивне књижаре у којој су се некада дешавали важни догађаји и преокрети за наше друштво. Идеја је потекла, по узору на многе свјетске центре, који управо у књижарама промовишу своја најбоља остварења, људе и град у коме живе.

У склопу Арт клуба „Прво писмо“ формиран је Књижевни клуб, који ће окупљати младе ствараоце и таленте, а такође у свом дјеловању планира фестивал поезије, духовне и књижевне вечери и промоције књига, дружење са пјесницима, као и низ занимљивих садржаја који су у плану.

Почео је са радом и наш портал, ФБ страница и инстаграм профил, који свакодневно објављују различите рубрике, осим поезије. Ту ћете моћи да читате о најактуелнијим дешавањима, поезију, афоризме, приче, интервјуе, гледати фотографије града. Такође је актуелан интернет конкурс за најљепшу пјесму, у чијем жирију су: академик Матија Бећковић, пјесникиња Вишња Косовић и књижевни критичар Радоје Фемић. Побједник ће бити награђен на фестивалу, који планирамо за мјесец октобар. Такође смо недавно гостујући на тргу објавили да смо установили награду „Косто Нинковић“, на шта смо посебно поносни.

Савва Радулович, руководилац Арт клуба „Прво писмо“

Арт клуб „Прво писмо“ води Савва Радулович, пјесникиња и писац – неко кога је за кратко вријеме завољела културна јавност, самим тим добила је сјајне оцјене највећих стваралаца, између осталог: академика Матије Бећковића, Милутина Мићовића, Андрије Радуловића, Радомира Уљаревића, Селимира Радуловића, Ратка Божовића, Обрада Ненезића, Синише Јелушића, Радоја Фемића, Александра Ћуковића и других.
Савва Радулович, рођена је у Никшићу, гдје је након студија на Филозофском факултету стекла звање професора руског језика и књижевности.
За сада има објављене збирке поезије: „Пјесмом те ћутим“ (рецензенти: Обрад Ненезић и Душан Говедарица), „Ничија шћер“ (рецензенти: Матија Бећковић и Милутин Мићовић), роман „Талик“ (рецензенти: Ратко Божовић и Вања Ковачевић) и аутор је сценарија за дугометражни филм „Бездан“. Такође се бави писањем афоризама, драма.
У слободно вријеме, бави се и преводилаштвом са руског и на руски језик, па поред преведене своје поезије, превела је и драму у стиху руског пјесника и режисера Јурија Александровича Качајева „Муромец новог доба“, која је објављена у склопу прича и легенди књижевника Чедомира Баћовића „Црногорски самурај Александар Лексо Сајичић“.
Московски портал „Саће“, након објављене поезије, у склопу међународног пројекта између ове двије земље, мјесечно објављује њене приче из романа „Талик“, након чега ће и руска читалачка публика моћи да се упозна са Савиним стваралаштвом.
Савина „Камена пјесма“ налази се на омоту албума чувеног музичара легендарне групе „С времена време“- Асима Сарвана, који је објављен поводом обнове манастира Светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци код Тивта.
Добитник је награде Мирко Бањевић за роман „Талик“, као најбоље прозно дјело за 2021. год. Такође је добитник Дипломе за учешће на поетском конкурсу посвећеном Јесењину у Москви.
Члан је УКЦГ, КК Поента поетика, и КЗ Југославије из Београда. Један је од покретача књижевних вечери под називом «Поетска пропаганда» које су одавно већ стекле популарност.
Учесник је бројних манифестација у земљи и региону, као што су: Никшићки књижевни сусрети, Пивски сусрети, Дани Његошеви, Трг од ћирилице, Подгорички и Београдски сајам књига, Капија поезије у Румунији и других сусрета у оквиру државе и у региону. Заступљена је у разноразним зборницима поезије, као и у Монографији „Минервиним трагом – прозном стваралаштву црногорских књижевница.“
Због неизмјерне љубави према свом граду, коме је и посветила већи дио свог стваралаштва, бирала је да остане и живи у Никшићу.