Заборави – Раде Шербеџија

 

Ако ме сретнеш негдје у градовима страним,

По којима се мувам у посљедње вријеме,

Сретни ме,

Као да ме срећеш први пут.

Нисмо ли се ми већ негдје видјели,

Кажи…и заборави.

 

Заборави дане које смо некада заједно…

И ноћи заборави…

Градове којима смо мијењали имена,

И уцртавали у карте само нама доступне…

Онај хлад под маслинама у нашој ували,

ували мирних вода.

Оток наш и име брода пјесника

који нас је тамо носио…

 

Заборави да си икада рекла да ме волиш,

И како се никада, никада, нећемо растати.

 

Треба заборавити наслове књига

Које смо заједно читали,

Филмове које смо гледали,

Хемфри Богарта и Казабланку,

Нарочито заборави.

 

Улицу дивљих кестенова с почетка Тушканца,

И онај наш пољубац на киши

За кога би знала рећи:

“Никада нећу заборавити”.

Молим те заборави…

 

И када ти кажем да заборавиш,

Кажем ти то зато што те волим

Кажем ти то без горчине.

 

Отвори очи љубави,

Нашим градом прошли су тенкови.

Однијели су собом све што смо били,

Знали… имали…

Зато… Заборави.

 

Чему сјећања?

Погледај како трешња у твоме врту

Изнова цвјета свакога прољећа.

Насмијеши се јутру које долази,

Загрли бјелину нових дана

и заборави.

 

Касно је већ драгана, хоћу да кажем,

зрели смо људи,

То јест, нисмо више дјеца

И знам да није лако.

 

И знам да можда и боли… али покушај,

Молим те, покушај… заборави!

 

И ако ме сретнеш негдје у градовима страним,

По којима се мувам у посљедње вријеме,

Сретни ме, као да ме срећеш први пут;

Нисмо ли се ми већ негдје видјели,

Кажи… и заборави.