Оснива се Српски покрет Његош и у Београду

Његош је оставио толике залихе духовног експлозива, које његов народ никад неће потрошити! – Милутин Мићовић

Српски покрет Његош, основан јуна 2019 године у Подгорици, има као свој циљ борбу за права Срба и говорника српског језика у Црној Гори. Бори се, дакле и за права Црногораца, али оних који пoштyjy историјску Црну Гору Петровића и Немањића, који као своје великане поштују и слиједе Св.Саву, Св.Петра Цетињског, Св.Василија Остошког, Његоша и Марка Миљанова, Вука Караџића и Стефана Митровог Љубишу.

Покрет се бави афимацијом културе као слободног и самосталног друштвеног субјекта, критичким сагледавњем конфликата у Црној Гори, сагледавањем „вјечне присутности“( Андрић) Његошевог дјела у нашем времену, интеграцијом српске културне свијести на бази његошевских духовних матрица, преводима Његоша и његове присутности у другим културама.

Покрет је основан као нестраначка организација у чијем је Cтатуту записано да се не може трансформисати у странкy.

Иницијативни одбор за оснивање Српског покрета Његош у Београду одржао је данас први састанак у Српској књижевној задрузи, на коме је саопштено који ће бити циљеви и задаци овог удружења. За предсједника Одбора чланови су изабрали професора филозофије Часлава Копривицу.

Оснивачи покрета су академици Матија Бећковић и Миро Вуксановић, књижевник Милутин Мићовић, бригадни генерал Михаило Зоговић, управник Српске књижевне задруге Душко Бабић, привредник Бранислав Баћовић, привредник Ненад Вујановић, професор историје Немања Девић и професор филозофије Часлав Копривица.

Овај покрет, како су напоменули чланови Иницијативног одбора, настаће као наставак традиције истоименог покрета у Црној Гори, који кроз округле столове и манифестације више од деценије његује сјећање на Његоша, као и Књижевног удружења Његош, које сваке године одржава манифестацију у част овог пјесника и владике.

Ове организације ће, рекао је предсједник Српског покрета Његош у Црној Гори и иницијатор за оснивање истоименог покрета у Србији, привредник Бранислав Баћовић, имати сличну мисију – да се српско етничко биће оснажи духовно, културно и материјално, као и да се српска самосвијест развија и учвршћује на основама дјела Петра II Петровића Његоша и утемељујуће матрице савремене српске културе.

„Српска култура је, без обзира на то што се налазимо у двије одвојене државе, јединствена. То је суштина овог покрета. Зато се нећемо бавити само Његошем, већ ћемо подржавати оно што се дешава на простору где је српски народ“, додао је он.

Дјелатности покрета ће, како је рекао, бити научно-истраживачки рад, издавање штампаних и електронских публикација из области науке, умјетности и људских права, додјела награда, обезбјеђивање донација, легата и поклона, као и многе друге.

Баћовић је навео да ће кључни задаци удружења бити афирмисање младих умјетника, медијска промоција књижевног стваралаштва, реактуелизација његошевске и вуковске културне матрице ангажовањем креативних људи, враћање достојанства српском језику и ћирилици, као и афирмисање културне, историјске и научне везе српског народа.

Веза која држи српски народ, истакао је Милутин Мићовић, управо је слојевита његошевска традиција.

„У нашем народу постоји рефлекс Његошевог духа. Ниједна личност у култури нема интегративну улогу као Његош. Он је прошао кроз све своје народно биће и те формуле су пуне ватре и данас. Једнако вру и охрабрују сваког човјека који има зрнце небеског ума. На њима почива култура“, додао је он.

Професор Копривица је истакао да је Његош духовна фигура за српски народ, те да је добро да постоји удружење које ће свакодневно подсјећати на његову важност.

„Оно што је Нијемцима Гете, Енглезима Шекспир, Шпанцима Сервантес, то је нама Његош. Он је неисцрпан и колико год да се писало о њему, још увијек нам предстоји рад на томе. Ове ствари су саморазумљиве, али некад није на одмет присјетити их се. Не говоримо, дакле, само о нашем највећем књижевнику, већ и о духовној фигури. Реч је о ‘његошевском духу’“, истакао је он.