УМЈЕСТО ДОБРОДОШЛИЦЕ (члановима Књижевног клуба „Прво писмо“)
знате ли гдје сте кренули
кад су вас убацили у воз звани поезија
чији су вагони попут стихова
који ће вас пратити цио живот
а ви никад да се откачите од њих
него само контролишете брзину
којом јурите кроз овај живот
као кроз омиљену збирку
написану још прије свог рођења
кажите ми
ко су вам учитељи и уз чије сте пјесме расли
има ли споменика а да му не знате стих
јесу ли и вас умјесто мајчиних дојиле поетске груди Ахматове
или можда Цветајеве или је цвијет за вас била Десанка
чија смо сви ми дјеца
реците ми
шта вас је толико забољело да сте морали узети тај плави мач
и сјећи све што се дало вољети
шта вам је то разнијело плућа
и колико је чаша довољно да се залије бол
нова да израсте, у корист тиража
јер што већа бол, већи број штампаних примјерака
и тако редом
можда не слутите
али овако као ви данас и овдје
исто је дрхтао један Матија
из јаме на свјетло изашао Милутин
ломио прсте и горио непримјетно Дучић
а Миљковић смишљао план како да убије поезију у себи
као што је Настасијевић оживљавао увијек изнова
а Лаза Костић крио до краја
Душко Радовић је нудио где стигне
тамо негдје између облака Вукмана и Вита
мислите ли да владика Раде није осјећао све
нећу вам рећи добро дошли
јер ту гдје сте стигли нема слободних мјеста
одмах да знате, свима ћете бити вишак
сви ће вам претресати збирке и вршити увиђаје
хапсиће ваша најбоља дјела
и осуђивати вашу чисту невиност
оптуживати да сте овакви и онакви
а ви ћете о свему томе пјевати, као о највећем догађају
пошто добро знате да вашу руку покреће неко други
неко други се брине о вашој биографији
Савва Радулович
