Дођавола – Милан Дуго Кривокапић
Пусти ме на миру, тако ти ових очију што сузе од бола
Лакше ће ми бити, кунем се ријечју, пјесмом и Богом
Отишао сам ја давно дођавола
У ђавољу матер, заједно с тобом.
Не тражи да кажем колико те волим
Нећу ја више о томе да трубим
Ријешио сам све дивно да преболим
И да, колико је данас, заувијек изгубим.
Не могу ја, дјевојко, на љубав мислити
Кад ми сваки дан на опијело личи
Глупо је то данас, кажем ти, то не треба крити
Писати љубавне сонете некој Беатричи.
Могао је Мајаковски и ја му се дивим
Сатима чекати Марију на киши
Ја данас немам више времена ни да живим
И зато ту љубав заувијек отпиши.
