Одметање – Вито Николић
(Знаменити никшићки пјесник, Витомир Вито Николић говори стихове гимназијалцима поред капеле на Ловћену. Сликано крајем шездесетих година)
Није ово љубав, то се ја спасавам,
то ја бјежим, жено, теби у хајдуке,
Романијо моја, пуна добрих трава
за крваве ране и жестоке муке.
То ја бјежим, бјежим иако знам жено,
да већ нигдје нема ђула и зумбула,
да ме ипак чека проклето лијевно
ђе у њему бијели се кула.