Анастасија Чернова

Анастасија Јевгенијевна Чернова рођена је у Москви, дипломирала је на Књижевном институту М. Горког а постдипломске студије завршила је на Московском педагошком државном универзитету. Доцент је филолошких наука, члан Савеза руских писаца. Прозаиста, књижевни критичар, публициста, истраживач фолклора и стваралаштва Николаја Рубцова.
Аутор књига: „Авион је пролетио. Приче и приповијетка“ (2012), „Вјетар са прашњавих путева. Приче и повести“ (2017), „Долина дјетињства. Стихови Николаја Рубцова: националне слике и симболи вјечности“ (2018), „Велике кнегиње Романових – праве руске принцезе“ (2022), „Авантуре Солинке“ (2023) итд. Добитник међународних и руских књижевних награда. Главни и одговорни уредник часописа „Саће“ и руководилац истоименог књижевног клуба. Предаје на московским универзитетима. Одликована је медаљама Светог Епифанија Мудрог, Николаја Рубцова и „За труд и заслуге“ Перервинске богословије.

БОЖИЋНА НОЋ

У бијелом сумраку, дрхтаво, њежно
Сазвежђа ноћне кише сазријевају
Анћео лети над уснулом Русијом
Сидра дугом снова поправљају

Сав недовршен и недорађен
Танким вијенцем посао који се никог не тиче
Сав заборављен у изгубљеним просторима
Бојажљивих садржаја што кредама личе

Небо се отворило – ослушкује земаљско
Пастири плешу навукавши чизме мале
И усред брујања трамвајских линија
Скитнице и бардови ватре пале

Гитара јечи. Вјетар увија
Кишовиту пјесму суморне Москве
У тренутку кад сви уморни одмарају
Анђео чврсто до неба спаја мост’е

У рупи на леду патка мирно прска,
Клинац јој добаца комад хлеба
Са осмијехом гледа дјечака Богородица
Дим се увио око подрумског неба

(са руског језика превела Савва Радулович)